Ono što mediji zapravo prepričavaju je uža, prizemnija priča. Da je Epstin kroz poznanstva i donacije, pokušavao da se približi institucijama i pojedincima koji su važni za razvoj i finansiranje open source ekosistema. U toj slici se često pominju MIT Media Lab i MIT Digital Currency Initiative, jer se oko tih tačaka u jednom periodu vrtelo i pitanje kako obezbediti stabilan novac za rad ljudi koji održavaju Bitcoin Core. To je priča o uticaju kroz infrastrukturu zajednice, ne o magičnom pritisku na dugme kojim se menja mreža.
Problem nastaje kad se ta priča nasilno spoji sa starom misterijom ko je Satoši Nakamoto. Većina stvari koje se sada izvlače u prvi plan odnosi se na kasnije godine, kada je sistem već postojao, imao developere, sukobe, procedure i reputacije. To nije teren gde jedan čovek “povuče konce” kao u krimi seriji, čak i kad bi to želeo.
Glavna poruka ovog talasa nije da smo bliže identitetu Satošija. Poruka je da open source, kad postane kritična infrastruktura, dobija isti stari problem kao i sve drugo, ko finansira, ko ima pristup, ko postavlja pravila i koliko je to transparentno.
Zašto je važno razlikovati mit o osnivaču od načina na koji Bitcoin zaista funkcioniše
Posle talasa spekulacija koje su pokušale da povežu Epstina sa nastankom Bitcoina, važno je vratiti se osnovama i razdvojiti ono što znamo od onoga što internet voli da pretpostavi. Bitcoin nije nastao kao projekat jedne kompanije ili jednog centra moći, već kao ideja objavljena 2008. godine pod pseudonimom Satoši Nakamoto, sa jasnim pravilima i javno dostupnim kodom. Upravo ta otvorenost je razlog zašto se identitet autora često pogrešno meša sa kasnijim pokušajima uticaja na ekosistem.
Da bismo tu razliku razjasnili, razgovarali smo sa Igor Mirković, stručnjakom za industriju kriptovaluta iz ECD menjačnica.
“Satoši Nakamoto je pre svega ideja, a ne osoba u klasičnom smislu“, objašnjava Mirković. „On ili oni su postavili temelj sistema koji je od početka dizajniran tako da ne zavisi od autoriteta. Kod je javan, pravila su jasna i svaka promena zahteva konsenzus zajednice. Zbog toga je pogrešno tražiti ‘tajnog vlasnika’ Bitcoina ili verovati da se mreža može preuzeti kroz pojedince“, navodi naš sagovornik.
Mirković dodaje da se kasnije priče o finansiranju developera ili pokušajima uticaja često pogrešno čitaju unazad.
“To govori o izazovima open-source projekata, a ne o poreklu Bitcoina. Razlika između osnivača i kasnijih učesnika je ključna. Kad se ta razlika izgubi, dobijamo teorije koje zvuče uzbudljivo, ali ne objašnjavaju kako sistem zaista radi“, zaključuje on.
